Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Najveća opasnost po istraživačke novinare dolazi od države
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

12. 10. 2018.

Autor: Denis Kulundžija Izvor: Cenzolovka

Najveća opasnost po istraživačke novinare dolazi od države

Posle optužbe iz BIA da pojedini novinari predstavljaju bezbednosnu pretnju Srbiji i najave Verana Matića da će tražiti procenu koliko je bezbednost istraživačkih novinara ugrožena – istraživači smatraju da novinarima ipak najveća opasnost preti od strane države i da bi ona morala da u toj proceni pođe od sebe

Dragana Pećo, novinarka KRIK-a, od jula 2017. godine očekuje da državni organi otkriju ko joj je upao u stan i ispreturao ga, a da iz njega ništa nije odneo. O tome do danas – ništa, ni iz policije, ni iz tužilaštva.

Ideju o tome da se za istaknute istraživačke novinare uradi bezbednosna procena stoga, s razlogom, dočekuje s rezervom.

„Veoma me brine to ko bi radio tu procenu“, kaže Pećo u razgovoru za Cenzolovku.

„Brine me jer bi to radili državni organi koji su deo sistema iz kojeg se najviše, i to iz usta funkcionera, i napadaju i diskredituju novinari, što posle preuzimaju provladini tabloidi i mediji, a začinjavaju botovi na društvenim mrežama.“

Bezbednosni sertifikat iz BIA

Kao da sve nevolje za novinare nisu bile dovoljne, od iste te države, konkretno od BIA, nedavno je stiglo upozorenje da najveću bezbednosnu pretnju Srbiji u ovom trenutku predstavlja uticaj stranog faktora na pojedine opozicionare, delove NVO, sindikata i – medija.

Neumiruća miloševićevska etiketa novinara kao „stranih plaćenika“ ovim je, dakle, potvrđena bezbednosnim sertifikatom.

Kad se kaže neodređeno „pojedinci“, onda svaki novinar ima razloga za brigu. Da zbog prodaje duše stranom faktoru ne dobije salvu uvreda na ulici ili, daleko bilo, šipkom po glavi.

„Nije država, odnosno BIA, etiketirala samo novinare, već i neke NVO, a tu se, rekao bih, mislilo na novinarske istraživačke centre koji se finansiraju stranim donacijama“, primećuje istraživački novinar Vladimir Kostić, koji radi kao frilenser.

I sad, procenu bezbednosti novinara treba da radi drugi državni organ, recimo – MUP, od kojeg novinari i zaziru, neko ko ni posle 15 meseci ne zna ko je koleginici Pećo upao u stan, ili ko je pretio drugim kolegama ili ih napadao (Vladimir Kostić)

„I sad, procenu bezbednosti novinara treba da radi drugi državni organ, recimo – MUP, od kojeg novinari i zaziru, neko ko ni posle 15 meseci ne zna ko je koleginici Pećo upao u stan, ili ko je pretio drugim kolegama ili ih napadao“, ističe Kostić.

Niko od naših sagovornika ne smatra da je bezbednost ugrožena samo „istaknutim istraživačkim novinarima“ – naprotiv, napade i pritiske doživljavaju i svi oni koji nisu tim terminom obuhvaćeni.

„I biće tako dok se ponovo ne uspostavi normalan odnos prema novinarima“, smatra Branko Čečen, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.

„Ja, lično, nemam poverenje u MUP, ali imam u pojedince koji tamo rade i koji umeju efikasno da reše slučajeve pretnji ili napada“, navodi Čečen. „Ono što, međutim, u tim slučajevima redovno izostaje jesu naručioci. Ko naručuje napade i pretnje novinarima, njihova praćenja, upade u stanove, i time ugrožava njihovu bezbednost?“

„Mene veoma brinu pretnje upućene novinarima“, napominje direktor CINS-a. „Uostalom, ovo je zemlja u kojoj ubistvo novinara nije tek hipoteza. Jesam za to da se sa državom, kroz Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara, radi na povećanju nivoa zaštite novinara, ali će to biti teško ako i dalje budemo imali državne funkcionere koji slobodno prete novinarima“, kaže direktor CINS-a.

Upravo na Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, kada i ako ona ponovo profunkcioniše, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić namerava da predloži da se izvrše bezbednosne procene za istaknute novinare istraživače.

„Na prvoj sledećoj sednici Stalne radne grupe za bezbednost novinara predložiću da se izvrše bezbednosne procene za naše istaknute novinare istraživače, kako bismo preventivno delovali u odnosu na moguće pretnje po bezbednost i ugrožavanje života naših koleginica i kolega“, rekao je Matić za B92.net.

Matić, koji je svojevremeno dobio policijsko obezbeđenje kao rezultat bezbednosne procene, na ovakav potez, uz, biće, nezanemarljive domaće razloge, ponukala su i ubistva istraživačkih novinara u Slovačkoj, Bugarskoj i na Malti, o čemu takođe govori u intervjuu za b92.net.

Vladimir Kostić skreće nam pažnju na to da ubijene kolege nisu istraživale samo kriminalne grupe, već i njihovu povezanost s ljudima iz vlasti. U Srbiji pak glavna opasnost novinarima preti, smatra on, ipak od države i onih koji su povezani s vlašću, iako ne treba potcenjivati onu koja dolazi iz kriminalnih krugova.

Napadi na novinare dolaze bez upozorenja

„Targetiranje novinara – kao stranih plaćenika, izdajnika, opasnosti po zemlju i sve u tom stilu – potiče na ovaj ili onaj način upravo od države, od njenih čak i najviših funkcionera, a onda se to raspiruje preko provladinih tabloida i društvenih mreža“, naglašava Kostić i dodaje da se ne oseća nebezbedno, „ali da to može vrlo lako da se promeni“.

„Kad istražuješ spregu kriminala i države, tu leži najveća pretnja po bezbednost novinara“, ističe Branko Čečen. „Dovoljno je da zbog toga budeš targetiran u javnosti, pa da se onda nađe neko ko je, recimo to tako, preosetljiv i ko će na sebe prihvatiti obavezu da reši problem s nekim novinarom – stranim plaćenikom.“

Najveća opasnost po novinare u Srbiji preti od onih koji imaju mnogo novca i od onih s najviše moći (Dragana Pećo)

Čečen upozorava i na opasnost od toga da napadi na novinare dođu bez upozorenja – a u SAD je, predočava, 70 odsto takvih napada. U većini slučajeva, navodi on, prethodilo je prikupljanje podataka o „metama“, kroz hakovanje telefona i mejlova, upadanje u sistem, a to je sve s čim se i novinari u Srbiji redovno susreću.

Kad vrati film unazad, skoro svaka KRIK-ova priča izazvala je reakcije, negativne komentare, čak i pretnje, ali, napominje Dragana Pećo, nijednu nije pratila onakva kampanja blaćenja u tabloidima – a nije da to nisu radili i u drugim prilikama – kao onu o stanu koji je ministar zdravlja Zlatibor Lončar kupio od supruge Sretka Kalinića, člana „zemunskog klana“.

„Informer je tada svakodnevno pisao o nama, ali sam tekst niko nije preneo osim Južnih vesti. Nigde, tajac. Štaviše, nije ga bilo ni na izložbi SNS-a Necenzurisane laži na kojoj su bili objavljeni svi ostali naši tekstovi“, kaže Pećo. Najveća opasnost po novinare u Srbiji, dodaje ona, preti od onih koji imaju mnogo novca i od onih s najviše moći.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten